Штампа Ел. пошта

ИСТОРИЈАТ

 

Сокобања, један од најзнацајнијих здравствено-туристицких центара и прва еколошка општина Србије, налази се на 235 км југоистоцно од Београда и 60 км североистоцно од Ниша, на око 400 м надморске висине. Због својих специфицних и културолошких карактеристика, изабрана је за једно од 10 савршених места на коридору 10.

 

Сокобања је везана за најстарију историју насељавања и живота овог подруцја. Њена котлина је интезивније насељена током XIX века, нароцито у време Првог српског устанка, мада о постојању насеља и присуству становништва на овом простору има извесних трагова који датирају још из доба палеолита. Сокобања се налази у котлини дугој петнаестак километара, на обалама реке Моравице окружена са јужне стране шумовитим планинама Озрен и Девица, а са севера голим масивима Ртњс и пошумљеним Буковиком, док са западне стране отворена је према долини Јужне Мораве и по свом положају представља засебвну, добро издвојену,географску целину. Највецим делом се ослања на планину Озрен (1117м), на терасастим обронцима богатим шумама, ливадама и изворима. Просецна надморска висина сокобањске котлине је око 400 метара, што је врло погодно за климатски опоравак. Шума којом Сокобања обилује има знацајну улогу за здравствени и туристицки развој, јер ублажава ветрове, а тиме и нагле промене температуре. Посебну пејзажну и доминантну геоморфолошку црту сокобањске котлине, као и истоцне Србије, цини планина Ртањ. Она се:

''... мирно диже са широке подлоге, гола, горостасна, завршавајуци се скоро правилном купом Шиљак. Дижуци се на преломима, напрасно изолован, Ртањ влада околином и изгледа као њен вода и знамење. Његове јужне падине представљају типицне крашке долине без водотока, ција су дна релативно широка (до 30м) и ближу издани, па су прекривена травном вегетацијом веома знацајном за развој стоцарства.'' рекао је Цвијиц 1966. године.

Skola

Према запису барона Хердера из 1835. године још су древни Римљани знали за лековитост Сокобање. Бања је под Турцима била на далеко цувена. Турци су долазили на лецење цак из Мале Азије. У обновљеној обреновацкој Србији, Сокобања је била најцувенија и најпосеценија бања.

Vrelo

Кнез Милош Обреновиц је први пут дошао у Бању 1834. године где је привремено и, остао, да би користио топло купатило за своју реуму, опорављао се и одмарао. Те исте године (1834.) на основу наредбе Кнеза Милоша да се старо турско купатило, саградено на остацима темеља римске терме, потпуно обнови и прошири, подигнуто је знатно веце и функционалније купатило (“Амам”) са Милошевом кадом у централном делу која је оцувана до данас. Направљено је још осам када, издвојени су базени за мушке и женске посетиоце. Влада Кнеза Милоша свесрдно је помагала развоју Сокобање. Кнез се лецио у Сокобањи у пратњи свог лицног лекара, али је доводио и познате лекаре из Беца.

 

Lovacki dom

1172. године Стефан Немања је Бању и бањску област ослободио од Византије. Девет година након Косовске битке Бања пада у руке Турака истовремено са освајањем Видина да би 1690. и 1737. године пала у руке Аустријанцима. У то доба Бања се памти као велико и живо место. За време Првог српског устанка, Бању ослобада Хајдук Вељко Петровиц (1808. и 1810. године) да би после пропасти устанка, Бања опет пала у турске руке. Све до 1832. године Бања је била под турском управом, када је конацно ослободена и припојена Кнежевини Србији.

У периоду од 1890. до 1893. године Сокобања добија свој назив. До тог периода звала се само Бања, а имала је и друге називе: Бањица (за време ослободења у Првом српском устанку), затим Велика Бања, Алцексинацка Бања итд.

 

 

 
 
Банер

Тренутно онлајн

Имамо 15 гостију на мрежи